-
1 skjöldur
[sg̊ʲöld̥ʏr̬]m skjaldar, skildirщит; перен. защита◊koma e-m í opna skjöldu — нападать на кого-л. с тыла
vera skjól og skjöldur e-s — быть чьим-л. защитником
leika tveim skjöldum ≅ держать нос по ветру
1 skjöldur
koma e-m í opna skjöldu — нападать на кого-л. с тыла
vera skjól og skjöldur e-s — быть чьим-л. защитником
leika tveim skjöldum ≅ держать нос по ветру